facebook sharetwitter shareemail share

značaj dresure – da li je dresura neophodna?

Ukoliko želimo da nam pas bude uravnotežen i srećan, vaspitanje, socijalizacija i dresura su podjednako važne. Kada se postavi pitanje da li je dresura zaista neophodna, jedan od najčešćih argumenata koje vlasnici navode protiv nje jeste da ne žele da svome psu slome duh ili da ne žele da od njega naprave robota.

Mislim da postoji dva glavna razloga za ovakvu argumentaciju. Prvi je neobaveštenost – mnogi još uvek zamišljaju dresuru kao primoravanje psa da uradi ono što mu je rečeno inače... Ovo je zastareli i davno prevaziđeni način dresure, iako na moju veliku žalost još uvek ima vlasnika i dresera koji ga koriste. Takođe, mnogi vlasnici smatraju da je pas samostalna ličnost i da može sam da donosi odluke i ne žele da to dresurom upropaste. Istina je da je svaki pas jedinstven i može da sam odlučuje, ali šta se dešava kada su njegove potrebe drugačije od naših i kada se njegove odluke ne uklapaju u naše planove? Šta se dešava ako pas odluči da pojede nešto sa zemlje što je možda otrovno, ili da pretrči prometnu ulicu jer je na drugoj strani video mačku ili drugog psa? Tada se isti ti vlasnici ljute na psa i kažnjavaju ga zato što „zna da ne sme, a opet je to uradio“. Da li je moguće da bez ikakve dresure pas sam shvati šta sme i šta ne sme?

Drugi razlog je lenjost, odnosno nedostatak volje vlasnika da rade sa psom pod izgovorom da nemaju dovoljno vremena. Za osnovnu dresuru i izuzetno poslušnog i stabilnog psa dovoljno je ukupno desetak minuta dnevno, podeljeno na nekoliko mini-seansi od po par minuta. Svega nekoliko dobro uvežbanih komandi dovoljno je da pas nauči sva potrebna pravila ponašanja i da je slušanje vlasnika prijatno iskustvo. Tada će početi da spremno sarađuje sa nama i naš život sa njim postaće jednostavan i lep. Naravno, i vlasnik tu mora odraditi svoj deo posla.

Dresura, kada se radi na pravi način, donosi mnoge koristi, a ovde ćemo navesti neke od njih.