facebook sharetwitter shareemail share

pravila za vlasnike

1. pas nije čovek

Svestan sam da je mnogim vlasnicima teško da poveruju u ovo, ali pas nije čovek i zato ga tako ne smemo ni tretirati. Iako između nas postoje mnoge sličnosti, moramo uvek imati na umu da je pas potpuno druga vrsta, sa drugačijim instinktima i pravilima ponašanja, drugačijim načinom komunikacije, poimanja sveta i funkcionisanja u njemu. Ako želimo da naš pas bude srećan, a i mi sa njim, moramo sa njim raditi na način na koji on može da razume.

Koliko puta viđamo vlasnike koji imaju monolog sa svojim psom u kojem mu objašnjavaju kako treba ili ne treba da se ponaša? Koliko puta viđamo vlasnike koji urlaju na svoje pse nakon što su oni uradili nešto što je njima prirodno, ali se vlasniku nije dopalo, sa pitanjem: „Šta sam ja rekao?“ ili „Jesam li ja rekao da dođeš?“ ili nešto slično? Upamtite: pas ne razume značenje naših reči, osim onih koje ga mi naučimo. Pas ne može da intelektualno razume zašto se ljutimo, ali može da pročita našu energiju i naš govor tela. Pas ne pamti da je izvršio nuždu na tepihu dok nismo bili kod kuće i ne razume zašto ga kažnjavamo nekoliko sati kasnije. Moramo naučiti kako psi funkcionišu i komunicirati sa njima sa njihovog nivoa da bismo im mogli objasniti koja su pravila ponašanja koja očekujemo da poštuju da bismo imali lep i skladan zajednički život.

Bezbroj puta sam čuo rečenicu: „Moj pas razume sve što mu pričam.“ Ili: „Zna on tačno šta je skrivio (pre 6 sati!)“ Ili, možda najgora od svih: „On to namerno radi meni iz inata.“ Uprkos mojim dobronamernim pokušajima da im objasnim da psi potpuno drugačije razmišljaju od nas, ovi vlasnici uglavnom ostaju pri svome, nakon čega se ili udaljim ili izgubim strpljenje i upustim se u verbalni okršaj. Ponašanje pasa određuju instinkti i okolina. Pas zna ŠTA želi ili ne želi da uradi i KAKO da to postigne ili izbegne, ali ne i da objasni ZAŠTO. On će raditi ono što donosi zadovoljstvo i izbegavati ono što donosi neprijatnost. On ne sedi u ćošku pakosno planirajući da izgrize papuču, ili da obavi nuždu iza kauča. Kada pas nešto uradi, dobro ili loše, mi smo ti koji volimo da tom ponašanju pripišemo neko dublje značenje. Vrlo često pripisujemo svoje emocije ili misli onome što pas radi, pokušavajući da mu damo ljudske osobine. Pas ne trči za kolima u želji da nam napakosti jer zna da mi to ne volimo, već iz istog razloga kao i hiljade drugih pasa širom sveta – jer mu je to zabavno i jer ga nismo na vreme naučili da to ne radi. Ako želimo da psa naučimo kako želimo da se ponaša, moramo prihvatiti i uvažiti njegovu prirodu i raditi u skladu sa njome.

2. upoznaj svog psa

Kao nastavnik engleskog, radio sam sa mališanima od četiri i pet godina koji su se prvi put susretali sa stranim jezikom. Naravno, nisam mogao da im odmah predajem napredne gramatičke konstrukcije i pravila, već sam morao da se poistovetim sa njima, da postanem jedan od njih, i da ih učim sa onog nivoa na kome su oni, a ne na kome sam ja. Isto je i sa dresurom pasa – moramo se staviti u njihovu kožu, naučiti da svet posmatramo njihovim očima i naći ono što ih motiviše da uče i sarađuju s nama. Što smo više u stanju da im se približimo na instinktivnom nivou i koristimo komunikaciju koju oni mogu da razumeju, to će naš odnos biti bolji i prirodniji, a oni pouzdaniji i poslušniji.

3. izgradi odnos sa svojim psom

Ako bih morao da izaberem šta je najvažnije što vlasnik treba da uradi sa svojim psom, to bi bilo izgrađivanje i produbljivanje odnosa. Pas može da ne zna da sedne, legne ili da da šapu, ali ako je vezan za svog vlasnika i usklađen sa njim, biće lepo vaspitan i uravnotežen – pod uslovom da je vlasnik vaspitan i uravnotežen. Moj metod rada sa psima zasniva se prvenstveno na jačanju veze vlasnika i psa. Kada pas ima poverenja u nas, kada zna da smo pravični i dosledni i kada smo mu zabavni, on će se prirodno okretati nama za vođstvo i želeće interakciju sa nama jer je naučio da smo mi rešenje svih problema i izvor stalne radosti. Psi su vrlo društvena bića i za njih je veoma važno da čopor funkcioniše skladno. Skladan odnos sa vlasnikom kod psa jača osećaj pripadnosti čoporu, a vlasnika prirodno postavlja na mesto vođe.

4. budi dobar vođa čopora

O ovome se mnogo govori poslednjih godina, a tome je mnogo doprinela televizijska emisija Cezara Milana, „Šaptača psima“. Međutim, mnogi ljudi ne razumeju šta zapravo znači biti vođa čopora, naročito ako su samo gledali ovu i slične emisije i donosili zaključke na osnovu izjava izvučenih iz konteksta. Vođa je, kao što sama reč kaže, onaj koji vodi. Vođa je onaj koji svojim primerom i ponašanjem, a ne svojom fizičkom snagom i dominacijom, vodi ostale članove čopora. Ako posmatramo čopore uličnih pasa, primetićemo da je vođa uvek najsmireniji, da najmanje laje i da izbegava konflikte sa drugim psima i ljudima.

Pravi vođa je uvek smiren i staložen, samouveren, pravičan i dosledan. Zbog te stabilnosti i doslednosti on je najpopularniji i najvoljeniji u čoporu, i zato ga svi rado slede. Odluke koje on donosi, smireno i samouvereno, po pravilu su najbolje moguće za svakog pojedinačnog člana čopora. On ne nameće svoju dominaciju, već jednostavno zna šta hoće i kako do toga da dođe, a ko ne želi da ga prati, slobodan je da ode iz čopora. Vođa procenjuje da li čoporu treba zaštita, da li se treba skloniti od opasnosti ili ostati i boriti se. To su sve osobine koje i mi moramo imati, ili ih razviti ako ih već nemamo, ako želimo da mi budemo vođe svome psu.

Ukoliko ne ispunjavamo te uslove, pas će protiv svoje volje morati da se prihvati te uloge, iako joj verovatno nije dorastao. Ovo je uzrok mnogih problema koje vlasnici imaju sa svojim psima – ne zato što pas ŽELI da bude dominantan, već zato što MORA, a nije spreman za to. Zbog toga postaje nervozan, razdražljiv ili čak agresivan, jer mora da brine o čoporu, a nije rođen za vođu. On očekuje od nas da ga vodimo i iz tog razloga je izuzetno važno da mu olakšamo i preuzmemo tu odgovornost.

5. odredi pravila i budi dosledan

Rekli smo da je vođa čopora onaj koji je smiren, samouveren i dosledan. On određuje pravila koja čine da čopor efikasno funkcioniše i da svako zna svoje mesto i ulogu. Svaki vlasnik, odnosno svako domaćinstvo treba da odredi pravila koja će poštovati i pas i svi ukućani. Na primer: neko dozvoljava psu da skače na kauč kad god poželi, neko dozvoljava samo kada ga pozove, neko uopšte ne, a ima i onih koji ge ne puštaju ni u kuću. Šta god da odlučimo, važno je da se toga dosledno pridržavaju svi ukućani. U suprotnom, pas će biti zbunjen i stalno će pokušavati da sam sazna gde su granice, zbog čega ćemo ga verovatno kažnjavati, što zaista nije fer prema njemu. Zbog nedoslednosti u sprovođenju ovih pravila pas gubi poverenje u vlasnika, što može dovesti do trajnog narušavanja odnosa.

Upamtite, psi su se razvili od vukova, koji su poput vojne jedinice – usklađeni, uvežbani, povezani i disciplinovani, zbog čega su među najuspešnijim lovcima na planeti. Naši psi imaju veoma slične instinkte i stoga su i njima potrebna pravila i jasne smernice koje im ulivaju sigurnost jer na instinktivnom nivou osećaju da je čopor skladan i efikasan i da ima velike šanse da preživi.

6. nađi efikasan metod komunikacije

Jedna od najvažnijih stvari u dresuri i životu sa psima uopšte jeste jednostavan i jasan metod komunikacije. Psi, kao što smo već rekli, ne razumeju značenje reči, ali razumeju naš ton, govor tela, izraz lica i energiju koju odašiljemo. Oni su majstori za čitanje ovih suptilnih signala, i mnogo su nas bolje proučili i upoznali nego mi njih. Najvažnije je da psa naučimo nekoliko reči koje ćemo koristiti da mu saopštimo da nam se sviđa ili ne sviđa to što radi, i tada vaspitanje, socijalizacija i dresura idu mnogo lakše. Važno je naći reč koju ćemo koristiti da ga pohvalimo i koristiti je dosledno i uvek istom intonacijom. To može biti, na primer: „bravo“, „dobar pas“, ili zvuk klikera. Bilo bi dobro ako bismo ove reči izgovarali veselo, visokim glasom. Isto tako treba izabrati i dosledno koristiti reč za korekciju, odnosno neslaganje: „ne“, „no-no“, „fuj“ ili nešto slično. Njih ne bi trebalo izgovarati ljutito ili vičući, već običnim tonom, kao da poručujemo: „Ne sviđa mi se to što radiš. Prestani to da radiš i uradi ono što sam tražio od tebe.“ Ove reči se uče (ili dreserskim rečnikom – pune) pomoću klasičnog uslovljavanja i pas relativno brzo počinje da shvata njihovo značenje.

7. budi fer

Uvek mi je bilo zanimljivo da ljudi kupe novi televizor, mobilni telefon ili mašinu za veš i provedu dosta vremena čitajući uputstvo i proučavajući kako rade, ili dobiju bebu i kupe sve moguće knjige o odgoju dece, ali kada su psi u pitanju, smatraju da je dovoljno samo da ga dovedu u kuću i da će pas sam shvatiti kako treba da se ponaša i šta očekujemo od njega. To je veoma nekorektno sa naše strane i zato je neopisivo važno da psa prvo naučimo šta od njega očekujemo i da to uvežbavamo sve dok nismo sigurni da je shvatio i savladao. Samo kada smo 100% sigurni da pas zna šta se od njega traži i da smo mi sami bili potpuno dosledni u radu sa njim, tek tada ga s pravom možemo korigovati ili kazniti za neposlušnost ili kršenje pravila. Pritom korekcija mora biti poštena i odmerena, primerena prekršaju i temperamentu psa, bez ljutnje i gubljenja prisebnosti, što nas dovodi do sledećeg pravila...

8. nikada ne udaraj svog psa

Sva ova pravila služe kao pomoć za izgrađivanje našeg odnosa sa psom. Jedno od najvažnijih, ali i najčešće kršenih pravila je da NIKADA ne udaramo svog psa. Ako želimo da nas pas poštuje i dobrovoljno sledi, onda se moramo ponašati kao pravi vođa. Vođa nikada ne udara članove svoga čopora, čak i kada treba da nametne svoju dominaciju. On će to uraditi pogledom, držanjem, govorom tela, možda režanjem, i tek vrlo retko upotrebom snage da bi ga podsetio ko donosi odluke. Vođa je onaj koji, kao što smo više puta rekli, uvek ostaje smiren i staložen. Kada udaramo psa, to je zato što smo ljuti ili frustrirani, odnosno zato što smo izgubili smirenost i staloženost, čime mu dajemo razlog da počne da preispituje jesmo li dostojni položaja vođe. Ako ga udaramo, možda će nas slušati iz straha ili zato što smo ga primorali na to, ali ne iz poverenja ili poštovanja. Postoje mnogi drugi, mnogo efikasniji načini za uspostavljanje autoriteta koji ne uključuju grubost i upotrebu sile.

9. budi prisutan i smireno daj smernice

Koliko često je moguće videti vlasnike koji izvedu svoje pse u šetnju, a onda telefoniraju, razgovaraju sa drugim vlasnicima pasa ili susedima, i nemaju pojma gde im je pas i šta radi? Često ih drže na otkočenim fleksi povocima, dajući im popriličnu slobodu kretanja, i onda viđamo scene u kojima se zaleću na druge pse ili se povodac zaplete oko nogu prolaznika.

Kada ste sa psom, a posebno kada ste u šetnji, budite stoprocentno prisutni, osmatrajte okolinu i budite svesni okruženja da biste mogli da ga kontrolišete. Ako se pojavi problem, vi morate imati spremno rešenje i reći psu kako da se ponaša, jer to je ono što radi vođa čopora. Tako pas neće sam odlučiti da pojuri za mačkom ili automobilom, već će imati zadatak koji je dobio od vođe. Ukoliko uspete da sačuvate pribranost u problematičnim situacijama, pas će početi da vam veruje i neće pokušavati da ih sam reši jer zna da je to vaša odgovornost.

10. zasluži poštovanje i poverenje svog psa

Kratka anegdota iz stvarnog života: Kada sam tek usvojio svog sadašnjeg psa, Martu, znao sam da se moram ponašati kao pravi vođa, što znači da sam ja morao biti filter za sve situacije, i pozitivne i negativne. Nekoliko puta se dogodilo da na nas nasrne jedan čopor lokalnih pasa lutalica. Bilo ih je četvoro: jedan mužjak, mešanac rotvajlera, i tri ženke, sve krupnije od prosečnog mužjaka labradora – prilično strašan prizor za većinu ljudi i pasa. Ženke bi iz straha počele da laju ne bi li nas oterale sa svoje teritorije, nakon čega bi došao mužjak, vođa, da proceni da li postoji prava opasnost i da li treba da reaguje. Mnogi vlasnici su u tim situacijama vikali i pokušavali da ih oteraju štapovima koje su masovno nosili upravo zbog ovog čopora, a onda bi se i njihovi psi pridružili tom opštem haosu svojim lavežom i željom da zaštite svoje uplašene ljude, koji se u tim trenucima nisu ponašali kao vođe. Drugi, uglavnom vlasnici manjih pasa, vrištali su i panično podizali svoje pse u naručje, čime bi i oni u trenutku izgubili svoj status vođe. Ja bih se, nasuprot njima, zaustavio, rekao Marti da sedne iza mene i čekao da se čopor umiri. Ukoliko bi neka od ženki pokušala da nas napadne sa leđa, blokirao bih je tako da ceo čopor bude ispred nas. Nakon nekog vremena, lavež bi prestao, čopor bi se umirio i dozvolio nam da se udaljimo. Marta je tako naučila da može da se opusti i da mi veruje jer sam ja taj koji će hladnokrvno donositi odluke i zaštititi je ako zatreba. Takođe je naučila i da me drugi psi poštuju i da je pravilo našeg čopora da se gotovo nikada ne tuče sa drugim psima. Ovo je bilo korisno i za njeno vaspitanje i socijalizaciju jer je sada mirna i miroljubiva u interakciji sa drugim psima.

11. budi odgovoran vlasnik

Ako želite da uzmete ili ste već uzeli psa, prvo morate sebi odgovoriti na nekoliko pitanja: Zašto uzimam psa? Jesam li spreman da mu se posvetim? Da li sam prilikom izbora psa uzeo u obzir svoj način života i navike? Ako uzmete psa da bi nadomestio neku prazninu u vašem životu, bićete nesrećni i vi i pas. Ako se osećate nezaštićeno i želite da vas pas štiti, imajte na umu da će pas raditi upravo to što od njega tražite i ponašaće se zaštitnički ili agresivno. Ako želite psa samo da biste se povremeno igrali sa njim, a da mu pritom ne pružite sve što mu je potrebno da bude srećan i ispunjen, onda su vaši motivi sebični. Ako ste spasili psa sa ulice i očekujete da vam bude zahvalan zbog toga do kraja svog života, setite se – psi nemaju istu vrstu pamćenja i inteligencije kao mi. Jednostavno, neće pokazivati nikakvu zahvalnost ako je nesrećan uz vas. Evo nekih saveta kako da budete odgovoran vlasnik: