facebook sharetwitter shareemail share

osnovni principi dresure

kako psi uče?

Nauka je poslednjih godina napravila veliki pomak u razumevanju kognitivnih procesa pasa i načina na koji oni uče, na koji doživljavaju svet i funkcionišu u njemu. Iako je to fascinantna tema, ovo nije mesto na kome treba da se udubljujemo u nauku iza ponašanja pasa, već ćemo se pozabaviti samo onim praktičnim aspektima koji nam mogu olakšati i ulepšati život sa psima.

Cilj svih živih bića je, najprostije rečeno, da izbegnu patnju i da nađu zadovoljstvo ili sreću. Sva bića će ponavljati one aktivnosti koje donose zadovoljstvo, a izbegavaće one koja za posledicu imaju bol ili neprijatnost.

Iz mog iskustva, dresura, vaspitanje i socijalizacija psa uopšte nisu toliko teški ukoliko znamo i primenjujemo neke osnovne principe pseće psihologije. Ovde ćemo pobrojati neke od njih i probati da ih pojasnimo konkretnim primerima:

crno-beli svet

Kao što smo rekli, psi i sva ostala bića žele da izbegnu neprijatna i ponove prijatna iskustva. Ovo je vrlo važno da imamo na umu prilikom korekcije nepoželjnog ponašanja, jer nije dovoljno samo prekinuti nepoželjno ponašanje, već mu moramo ponuditi prihvatljivu alternativu i ventil za već pokrenutu energiju.

Jedan primer bi bio učenje psa da ne skače na nas kada nas vidi: svaki put kada stavi prednje šape na nas, mi kažemo „ne“ i spustimo ga na zemlju ili se pomerimo kako bi izgubio ravnotežu i spustio se na zemlju. Čim su mu sve četiri šape nađu na zemlji, mi ga pohvalimo i nagradimo hranom. Ubrzo će naučiti da se skakanje na ljude ne isplati, ali da sve četiri šape na zemlji donose nagradu i zadovoljstvo. Naravno, postoje psi kod kojih se moraju primeniti drugačije, nešto neprijatnije metode za odvikavanje od ovog ponašanja.

moć asocijacije

Psi ne razmišljaju i ne rezonuju na isti način kao mi. Kod njih prošlost i budućnost ne postoje na isti način na koji ih mi doživljavamo. Iako svakako uče iz iskustva i imaju moć logičkog rasuđivanja i rešavanja problema, kod njih to učenje nije racionalno povezano u uzročno-posledični sled, već se zasniva na osećanju koje su imali na određenom mestu i u određenim okolnostima.

Primer: pas koji se normalno vozio u prtljažniku auta sve dok nešto nije napravilo buku ili palo na njega prilikom naglog skretanja. Nakon toga, pas se plaši i izbegava da se vozi u autu. On se seća da je jednom imao neprijatno iskustvo i ne želi da ga ponovi, iako mi znamo da je nemoguće da nešto ponovo napravi buku jer je prtljažnik odavno prazan. Ova vrsta asocijacija se takođe često naziva sujevernim ponašanjem i može mnogo uticati na ponašanje psa, zbog čega moramo biti vrlo pažljivi i svesno kontrolisati okolinu u kojoj radimo sa psom.

moć sadašnjeg trenutka

Svako ko je gledao Cezara Milana, čuvenog Šaptača psima sa televizije, čuo je da on stalno govori svojim klijentima da psi žive u sadašnjosti. Ovo je zaista istina, jer psi prave asocijacije samo u odnosu na ono što rade u tom trenutku i koje osećanje to proizvodi. Ili kao što kaže Kevin Behan, dreser i osnivač metode Prirodna dresura pasa: Psi ne pamte, ali nikad ne zaboravljaju. Kao što smo rekli, psi su sposobni da donose zaključke, ali samo zasnovane na logici, iskustvu i osećaju, a ne na intelektualinom razmišljanju. Većina autora se slaže da njihova kratkotrajna memorija traje između jedne i tri sekunde. Ukoliko želimo da ih nagradimo ili ukorimo za nešto što su uradili, imamo najviše tri sekunde da to učinimo, nakon čega će našu nagradu ili kaznu povezati sa nečim drugim što rade.

Dakle, ma šta tvrdili lokalni iskusni kučkari, ako pas izvrši nuždu na tepihu tokom noći, nema svrhe da mu ujutro, nekoliko sati nakon toga, ljutito guramo njušku u izmet i ponavljamo: Ne! Nevaljali pas! On to neće povezati sa time da je on to uradio, već će samo zaključiti da vlasnik ima čudan fetiš prema psećem izmetu i da je bolje da to obavlja na nekom skrovitijem mestu – iza kauča ili zavese, na primer. Isto tako, ako kažemo psu da sedne i on posluša, moramo ga nagraditi istog trenutka. Ako zakasnimo i nagradimo ga kada je već ustao, mi mu zapravo govorimo da je ustajanje ono što hoćemo od njega. Uskoro ćemo, ako tako nastavimo, imati psa koji ustaje brzinom svetlosti odmah nakon što smo mu rekli da sedne!

navika jedna muka, odvika dve

Naš narod ima izreku Navika jedna muka, odvika dve, koja je savršeno primenljiva na dresuru pasa. Kaže se da je prosečnom psu potrebno da novu radnju ili ponašanje ponovi otprilike trideset puta da bi ih usvojio, a oko stotinu puta da bi se to ponašanje promenilo – čak tri puta više! Dakle, mnogo je lakše i isplativije odvojiti malo vremena da naučimo psa ponašanju koje želimo nego da posle utrošimo tri puta više vremena, energije i živaca da bismo ispravili nepoželjno. Kada je u pitanju tzv. samonagrađujuće ponašanje, poput jurenja ptica ili mačaka, lajanja za automobilima ili naskakanje gostju, taj proces može potrajati i znatno duže. U ovim situacijama trebalo bi primeniti princip Crno-beli svet, odnosno ponuditi drugu, jednako primamljivu aktivnost kao alternativu. Samonagrađujuće ponašanje je svaka aktivnost koju pas voli i koja mu pričinjava zadovoljstvo, a za koju mu nije potrebna interakcija sa vlasnikom.

doslednost

Doslednost je jedna od najvažnijih stvari u životu pasa. Psi su društvena bića sa vrlo razrađenim društvenim i hijerarhijskim odnosima, kako sa pripadnicima svoje vrste, tako i sa ljudima. Da bi njihova porodica, pseća ili ljudska, bila funkcionalna i imala šanse da opstane, psima je vrlo važno da svaki član ima svoje mesto i svoju dužnost. Struktura i rutina, jasne i precizne smernice i dosledno ponašanje svih članova čopora izuzetno su im važni. U suprotnom, biće zbunjeni i neprestano će ispitivati dokle je granica do koje mogu da idu, odnosno gde počinje kršenje pravila čopora. Tada dolazi do sukoba sa vlasnicima koji smatraju da je pas bezobrazan i da hoće da im napakosti ili da preuzme ulogu vođe, pa ga kažnjavaju na razne načine. Potpuno je nevažno kako drugi žive sa svojim psima i koja su njihova pravila i iskustva. Vi odredite svoja pravila u skladu sa svojim željama i karakterom psa i postarajte se da ih poštuju svi članovi domaćinstva da biste izbegli probleme sa psom.

Jedan od čestih primera nedoslednosti je skakanje na ljude. Ovo je uobičajeno ponašanje kod štenaca koji tako pozdravljaju majku da bi izmolili hranu od nje. Kada su naši psi mali, nama je to ponašanje slatko i mi ih podižemo u krilo, ili ih mazimo i tepamo im kada skoče na nas, ne shvatajući da ih tako zapravo nagrađujemo i ohrabrujemo takvo ponašanje. Problem nastaje kada pas izraste u, recimo, bernardinca i postane šezdeset i više kilograma mišića, dlaka i bala, i kad se propne na zadnje noge bude visine prosečnog odraslog muškarca. Tada počinjemo da vičemo na njega, da ga guramo od sebe (što on može shvatiti kao igru rvanja pa navaliti na nas svom težinom!) ili kažnjavamo, a zapravo smo mi ti koji smo ga naučili da je to ponašanje sasvim prihvatljivo i čak poželjno. Ovo zaista nije fer prema psu, i zato moramo uvek imati na umu da oni uče iz svake interakcije sa nama, bili mi toga svesni ili ne.

generalizacija

Psi sami po sebi ne generalizuju pravila kojima ih učimo. To znači da ono što nauče na jednom mestu ili sa jednom osobom ne moraju nužno ponoviti na nekom drugom mestu sa nekim drugim. Ako pas zna da sedne na našu komandu u dnevnoj sobi, to ne znači da će znati da treba da sedne i u predsoblju; ili ako u šetnji sa nama pas ide savršeno uz nogu, a u šetnji sa našom mlađom sestrom vuče nekontrolisano, to ne znači da nije naučio tu komandu, već samo da ga nismo naučili da treba da je posluša uvek, svuda i bez obzira ko je izgovara. Određeno ponašanje se mora uvežbavati u različitim situacijama i sa svima koji će biti u prilici da psu izdaju komande ako želimo da generalizujemo to ponašanje.

postupnost

Vrlo je važno da psa učimo novim komandama korak po korak, idući od jednostavnijih ka složenijima. Tako ćemo mu dati priliku da uspe i da stekne samopouzdanje i da zapravo jedva čeka da nauči nešto novo. Takođe, važno je da ne prelazimo na naredni korak dok pas već naučeno ponašanje ne izvodi brzo i pouzdano. Ukoliko smo nestrpljivi i idemo prebrzo, pas će postati frustriran i uskoro će početi da izbegava da radi sa nama. I ovde možemo napraviti poređenje sa decom. Dete koje uči da piše mora prvo naučiti pojedinačne elemente slova, zatim naučiti kako da formira pojedinačna slova, pa jednostavne reči, i tek kada smo sigurni da je sve to savladalo, može raditi diktate i pisati kraće sastave. Ukoliko ga isforsiramo, moglo bi se obeshrabriti i zamrzeti sve što ima veze sa pisanjem. Pas koji je pun samopouzdanja jer jednu naučenu komandu izvodi dobro i za to redovno dobija nagradu rado će se oprobati u učenju novih.

aktivni i reaktivni psi

Aktivan pas je mislilac, onaj koji rešava probleme i koji ima samopouzdanja da istražuje i isprobava nove stvari. Ukoliko stvorimo pozitivnu atmosferu tokom dresure, pas će biti aktivan i pokušavati da sam ponudi ponašanje za koje veruje da će doneti pozitivno iskustvo. Probajte mali eksperiment: uzmite komadić hrane kad znate da je vaš pas gladan, pozovite ga da dođe i pokažite mu hranu, ali ne govorite ništa. Posmatrajte njegove reakcije. Verovatno će isprva gledati u vašu ruku sa hranom; zatim će početi da se vrpolji; ako ste ga naučili da sedne, verovatno će sesti; možda ponuditi šapu; možda zacvileti ili lanuti... Isprobaće ceo repertoar naučenih ponašanja dok ne otkrije koje ponašanje će mu doneti nagradu. Kada uradi ono što želite i vi ga nagradite, budite uvereni da će to ponašanje veoma brzo naučiti jer je morao da uloži mnogo energije da bi sam došao do rešenja. Ovaj proces naziva se slobodno oblikovanje ponašanja (engl. free shaping).

Sa druge strane, reaktivan pas je onaj koji se plaši da ne pogreši, uglavnom jer je u prošlosti bio kažnjavan za greške u izvođenju komandi, i čekaće da mu vi kažete šta da radi. Ima pasa koji su i po prirodi reaktivni i plašljivi, ali to je mnogo ređe od naučene reaktivnosti. Potrebno je mnogo rada da reaktivnog psa ohrabrimo i pretvorimo u aktivnog.

temperament pasa

Svaki pas je jedinstven, i naša prva dužnost je da procenimo njegov karakter i da otkrijemo šta ga motiviše a šta ne voli. Po karakteru psi se dele na tvrde, srednje i blage. Tvrdi psi su, na primer, oni koji se biraju da budu vojni i policijski psi zaduženi za napad i odbranu. Ovi psi se malo čega plaše – ne smeta im pucnjava ili bilo kakva buka, i dobro podnose stres i bol. Često se nazivaju i dominantnim psima jer su po prirodi samouvereni i bez previše inhibicija. Ovakve pse je teško, gotovo nemoguće, disciplinovati i vaspitavati staromodnim metodama dominacije i fizičke kazne, ali ih je po pravilu lako dresirati motivacijom. U kategoriju srednje temperamentnih pasa spada većina pasa, i oni su odlični kao kućni ljubimci. Uglavnom su prilično uravnoteženi i lako se disciplinuju i vaspitavaju. Relativno su samouvereni i nisu previše plašljivi, mada im je prag tolerancije na stres niži nego kod tvrdih pasa. Mekani, odnosno blagi psi su oni koji su osetljivi na buku, nove situacije, pogled itd. Često su plašljivi i lako se isključe ukoliko se s njima grubo postupa. Uglavnom ih je lako vaspitati za život u kući, ali često mogu imati probleme i fobije, poput straha od vatrometa i petardi, nepoznatih ljudi, porodičnih svađa itd, pa moramo to uzeti u obzir i pažljivo raditi na njihovom samopouzdanju.

motivacija

U nedostatku boljeg termina, ovde ćemo koristiti reč motivacija, koja se zapravo odnosi na osnovne životne porive koji upravljaju ponašanjem pasa. Postoje tri glavna poriva, odnosno motivaciona faktora – hrana, lov i pripadnost čoporu – koji se međusobno prepliću i dopunjuju. Ukoliko znamo kako da kontrolišemo ova tri poriva, dresura i vaspitanje pasa postaju vrlo laki.

Pripadnost čoporu: svaki pas želi da bude deo neke grupe, bilo da je u pitanju pseći čopor ili ljudska porodica. Za život u porodici važno je da kod psa razvijamo pripadnost čoporu na pravi način da bi nas pas prepoznao kao vođu, a porodicu kao svoj čopor i instinktivno želeo da bude uz nas.

Lovački nagon je, najprostije rečeno, potreba psa da juri za plenom i grize. Svaki put kada pas potrči za lopticom, kod njega se aktivira lovački nagon. Ovaj nagon se koristi u naprednijim stadijumima dresure i kod pasa kod kojih je vrlo izražen često nadjačava nagon za hranom. U radu sa lovačkim porivom mora se biti vrlo oprezan jer je tada mnogo teže kontrolisati psa. Ukoliko se ne kanališe kako treba, može dovesti i do agresivnog ponašanja prema deci, drugim životinjama, ili se pretvoriti u opsesiju lopticom, automobilima itd.

Treći nagon bi bio nagon za hranom, i on se može koristiti da se pojačaju ostala dva. On je najosnovniji i najlakši za kontrolisanje prilikom dresure. U kombinaciji sa stimulisanjem lovačkog nagona, dresura postaje laka i zabavna i za nas i za psa, veza između njih se jača, a kod psa se razvija osećaj pripadnosti čoporu.