facebook sharetwitter shareemail share

oprema za dresuru

Danas se u pet šopovima može naći sva moguća oprema za kućne ljubimce – od poslastica, preko povodaca i ogrlica do odeće i ručnih torbi za transport ljubimaca. Odmah na početku želim da naglasim da sve što postoji može da se upotrebi pozitivno ili da se zloupotrebi. Kuhinjski nož se koji se obično koristi za sečenje hrane neretko se koristi i kao oružje za ubistvo. Oprema za dresuru sama po sebi nije ni humana ni nehumana, već samo onaj ko je koristi. Ona je alat, i samo od veštine majstora koji koristi alat zavisi kakav će biti konačni proizvod.

Probaćemo da ovde pobrojimo najosnovniju opremu koja se može koristiti u dresuri i da objektivno ukažemo na prednosti i nedostatke, kao i situacije u kojima je primenljiva.

amovi

Prvenstveno su se koristili u psećim zapregama jer uklanjaju pritisak sa vrata psa i prenose ga na grudni koš. Postoje specijalizovani amovi koje koriste vojni i policijski psi, psi tragači i psi vodiči, psi u zapregama ili psi sa zdravstvenim problemima. Ima i amova tako dizajniranih da onemogućuju psa da vuče. Nažalost ovakvi amovi retko se mogu naći u običnim pet šopovima, a neki od njih su i preskupi za primanja prosečnog vlasnika. Najčešći su obični, komercijalni amovi koji se koriste za pse ljubimce. U kućnoj upotrebi, amovi imaju svoju primenu kod pasa koji previše vuku pa mogu povrediti dušnik ukoliko nose ogrlicu (samo ukoliko smo u stanju da ih iskontrolišemo, jer u suprotnom rizikujemo da se ozbiljno povredimo ako nas pas nekontrolisano povuče); kod pasa sa zdravstvenim problemima pa im je potrebna pomoć u hodanju ili penjanju; kod malih pasa čije je vučenje moguće kontrolisati; za bezbedniju vožnju automobilom; za uvežbavanje komande „dođi“. Kod velikih i snažnih pasa, am nije toliko praktičan jer ne postoji ništa što im može usporiti ili kontrolisati kretanje. Tada dobijamo onu čestu scenu u kojoj pas neobuzdano grabi napred dok vlasnik trči za njim u pokušaju da sačuva ravnotežu i ne padne. Dakle, u dresuri i vaspitanju pasa amovi imaju vrlo ograničenu primenu i preporučujem ih tek nakon što je pas savladao osnove poslušnosti.

ogrlice

obične ogrlice

Obične ogrlice, platnene ili kožne. Najčešće korišćene, ove ogrlice su nešto što većina pasa nosi celog života. Koriste se za šetnju i dresuru, naročito štenaca ili osetljivih pasa mekog karaktera. Uprkos tome što su načelno vrlo bezbedne, kod pasa koji mnogo vuku mogu izazvati ozbiljne povrede dušnika jer je pritisak samo na prednjoj strani vrata, a posebno kod užih ogrlica. U tim slučajevima trebalo bi razmisliti o korišćenju široke kožne ogrlice (koja smanjuje pritisak na dušnik, ali olakšava psu da vuče), amova (kod manjih pasa) ili o nekoj od korektivnih ogrlica.

poludavilice

Poludavilice – ogrlice od metala ili platna sa lancem koji se zateže. Iako izgledaju kao dobra ideja, ove ogrlice bilo bi bolje koristiti jednom kada je pas već naučen da hoda na povocu bez vučenja. Tada zapravo uopšte nije važno koju ogrlicu koristimo. Polu-davilice se nepraktične jer se moraju navući psu preko glave, što znači da moraju biti šire od gornjeg dela vrata, gde bi inače trebalo da stoje da bi omogućile kakvu-takvu kontrolu nad psom. Ovako lako skliznu na najniži i najjači deo vrata, odmah iznad grudi, što psu ne samo omogućuje da vuče, već ga i podstiče.

lanac-davilica

Lanac davilica (takođe poznat kao „zmijica“) – vrlo privlačnog izgleda, omogućuje korekciju koja ne deluje previše gruba. Nažalost, ova vrsta ogrlice ima dosta nedostataka.
1) Ukoliko psa korigujemo njome ili on sam sebe koriguje zbog vučenja, velike su šanse da će mu lanac uštinuti kožu na mestu gde se zateže i ostaviti ozbiljnu modricu. Ovo govorim iz ličnog iskustva jer svaku ogrlicu koju sam ikada stavio svome psu prvo sam isprobao na sebi.
2) Drugi nedostatak je što se ova ogrlica zateže i otpušta samo sa jedne strane, tako da smo primorani da nam pas uvek ide sa leve ili desne strane tela. Ukoliko promeni stranu i dođe do korekcije, lančić se neće otpustiti i ostaće zategnut i nastaviti da mu štipa kožu.
3) Treći nedostatak je što je i ovaj lanac teško održati na najvišem delu vrata, tik ispod donje vilice, već će se spustiti na donji deo vrata i tada eventualna korekcija mora biti mnogo snažnija da bi uopšte imala efekta.
4) Četvrti problem sa ovom ogrlicom je taj što može lako spasti sa glave i izgubiti se ako je pas pušten sa povoca. S obzirom da ogrlica mora biti šira od glave da bismo mogli da je stavimo, vrlo lako može skliznuti sa vrata i preko glave čim pas spusti glavu da bi nešto ponjušio.

izložbeni povodac

Izložbeni povodac – povodac i ogrlica u jednom. Najprostije rečeno, to je kanap koji na jednom kraju ima dršku, a na drugom omču koja ide psu oko vrata. Vrlo praktična ogrlica, naročito ako treba na brzinu da prevedemo psa sa jednog mesta na drugo. Takođe je dosta dobra za dresuru i za učenje psa da ne vuče, jer se omča sama zateže kada pas vuče, a zbog graničnika koji ima, moguće ju je fiksirati visoko na vratu psa, zbog čega ćemo ulagati manje snage u kontrolisanje psa. Nedostatak je što se, kao prethodna ogrlica, zateže i otpušta samo sa jedne strane, pa je nužno da nam pas stalno bude samo sa jedne strane tela da bi povodac imao svrhu.

pseće uzde

Pseće uzde (često nazivane i Halti, prema jednom od prvih brendova ovih ogrlica) – ima ih raznih vrsta, ali sve funkcionišu tako što se deo ogrlice stavi preko njuške (slično kao uzde konjima) i onemogućuje vučenje jer vlasnik kontroliše kretanje glave i vrata. Filozofija iza ove ogrlice je: „Kontroliši mu glavu i kontrolisaćeš celog psa!“ Vrlo je popularna kod dresera isključivo pozitivno metodom kao blaga i nenasilna, ali i ona, iako je veoma efikasna, ima neke nedostatke. Najveći nedostatak je što ovom ogrlicom možemo samo da kontrolišemo psa, ali ne i nužno da ga naučimo da ne treba da vuče. Neki dreseri ovo porede sa uzimanjem leka protiv glavobolje koji će rešiti problem trenutno, ali ne tretira uzrok glavobolje. Takođe, postoje mnogi primeri povreda vrata vrlo aktivnih pasa kada je pas naglo povukao i iskrenuo glavu jer mu je njuška bila fiksirana uzdama. Iskreno, ne znam da li to zavisi od vrste uzdi koje koristimo, jer sasvim je moguće da je dizajn nekih takav da je potpuno bezbedan i da sprečava povrede vrata. Ja lično više volim i u svom radu primenjujem drugu izreku: „Kontroliši mu um i srce i kontrolisaćeš celog psa!“

davilica sa zupcima

Davilica sa zupcima. Jedno od najkontroverznijih oruđa za dresuru, s obzirom da izgleda kao neka srednjovekovna sprava za mučenje. U nekim zemljama pod uticajem udruženja za zaštitu životinja i dresera isključivo pozitivnom metodom zabranjena je njihova prodaja i upotreba. Vrlo često je zloupotrebljavana od strane vlasnika i neukih dresera koji smatraju da je ova ogrlica sredstvo za kažnjavanje psa. To su očiti primeri zloupotrebe opreme za dresuru i za svaku su osudu. Međutim, ova ogrlica ima mnogo prednosti ukoliko se pravilno koristi, naročito kod pasa koje je teško kontrolisati na druge načine. Dreseri koji smatraju da se ova ogrlica apsolutno ne sme koristiti verovatno nikada nisu radili sa velikim i snažnim psima tvrdog karaktera i jakog lovačkog nagona. Navešću primer iz ličnog iskustva: vrlo pitomu ženku rotvajlera, tešku oko trideset kilograma, drži omanja žena od sedamdesetak godina dok čeka ispred prodavnice; pas iznenada ugleda nešto – mačku ili drugog psa – i krene ka tome svom silinom, usled čega je žena pala na zemlju i polomila ruku. U ovom konkretnom slučaju, nezgoda je mogla biti izbegnuta da je pas nosio ogrlicu sa zupcima i sam sebe korigovao čim je počeo da vuče. Hteo bih da budem vrlo jasan: ne zalažem se za neselektivno i nestručno korišćenje ovih ogrlica i uvek sam za to da se prvo isprobaju sve druge mogućnosti, ali postoje psi i okolnosti kada je upotreba ovakve davilice neophodna. Uz to, iako znam da zvuči apsurdno, ona je humanija od većine prethodno pobrojanih ogrlica iz dva razloga:
1) kada se zategne, zupci vrše ujednačen pritisak na vrat sa svih strana zbog čega je mogućnost povrede manja, za razliku od ostalih ogrlica koje vrše pritisak samo u jednoj tački;
2) da bi bila delotvorna, potrebno je uložiti mnogo manje sile, pa je samim tim i korekcija mnogo blaža.
Smatram da dobar dreser mora isprobati i dobro poznavati sve alate za dresuru, pa sam stoga pažljivo proučavao upotrebu davilice sa zupcima, a pre nego što sam je stavio na psa, isprobao sam je na sebi. Nikada ne bih koristio na svome psu nešto što sam smatram nepodnošljivo neprijatnim! Mogu reći iz prve ruke da je ova ogrlica neprijatna, ali samo nakratko, i da je upravo zbog toga i izuzetno efikasna. Ako se pravilno postavi na vrat psa, pas prestaje da vuče u roku od nekoliko minuta. Postoje grozne slike na internetu i u knjigama o pozitivnoj dresuri na kojima se vide užasne rane na vratovima pasa koje su ili posledica pogrešne upotrebe ili namerne zloupotrebe ovih ogrlica. Zato, ukoliko smatrate da je potrebno da ih koristite na svome psu, konsultujte se sa stručnjakom za dresuru za koga ste sigurni da zna kako da ih koristi.

električna/daljinska ogrlica

Električna/daljinska ogrlica. Ove ogrlice su još omraženije od davilica sa zupcima. Prema nameni, postoje ogrlice protiv lajanja i ogrlice za dresuru. Prema tipu, postoje ogrlice na bazi spreja (često sa jakim mirisom limuna) i na bazi struje. Prvobitno su korišćene na lovačkim psima koje je trebalo kontrolisati na daljinu, zatim za utakmice u poslušnosti u napadu i odbrani, a onda se upotreba proširila i na vlasničke pse, odnosno ljubimce. Nekada su bile vrlo primitivne i razlike u nivoima strujnog šoka bile su ogromne, pa pas ili ne bi osetio korekciju ili bi jauknuo i skočio od bola. Međutim, tehnologija je od tada mnogo napredovala, pa sada postoje vrlo fina podešavanja jačine korekcije i ove ogrlice su daleko humanije nego što su bile. Iako ima mnogo onih koji smatraju da im nipošto nije mesto u dresuri, a naročito ljubimaca, moram reći da i one imaju svoju primenu ukoliko se koriste na pravi način. Nažalost, većina vlasnika koji se opredele za upotrebu ove ogrlice to čine iz frustracije ili kao metod kazne jer im je dozlogrdilo ponašanje njihovog ljubimca. Ovo je pogrešan način upotrebe ovih ogrlica i može trajno narušiti odnos sa psom i ostaviti trajne posledice na njegovoj psihi i ponašanju! Ukoliko nameravate da iz ovog razloga koristite električnu ogrlicu, predlažem da razmislite:
a) da li ste stvarno pokušali sve da naučite psa koje je poželjno ponašanje;
b) da li ste pokušali sve u vašoj moći da promenite neželjeno ponašanje svog psa
c) da ga možda date na usvajanje
Električna ogrlica nije čarobni štapić kojim ćete rešiti sve probleme sa svojim psom, a naročito nije sredstvo za kaznu na daljinu samo zato što je pas predaleko da biste ga lično kaznili! Ako smatrate da je zaista neophodno da je koristite, potrudite se da nabavite što savremeniji model, sa mnogo opcija i nivoa stimulacije. Izbegavajte jeftine ogrlice od nepoznatih proizvođača. Naučite kako da je pravilno koristite, ako je moguće od stručnjaka koji ima iskustva sa ovim oglicama. Ne slušajte priučene susede ili poznanike koji svi imaju svoju ideju kako bi trebalo dresirati psa (kao što su svi savršeni selektori za sve sportove u kojima ne postižemo nikakve rezultate). Zatim nedeljama i mesecima vežbajte NA SEBI i postepeno privikavajte psa da nosi ogrlicu, bez ikakve stimulacije. Tek tada možete koristiti ogrlicu, i to samo kada pažljivo odredite koji je NAJNIŽI nivo stimulacije na koji pas reaguje. Daljinska ogrlica može biti izuzetno efikasno sredstvo za dresuru, ali isto tako može vrlo opasna za fizičko i mentalno zdravlje psa i vaš odnos sa njim. Zato budite vrlo, vrlo oprezni i razmislite dobro pre nego što je nabavite i upotrebite.

povoci

Ima nekoliko vrsta povodaca koje možemo koristiti u dresuri. Ovde ćemo ukratko izneti čemu koji služi i kako se može koristiti.

kliker

Plastična kutijica sa metalnom oprugom koja pravi poseban „klik“ zvuk kada se pritisne. Koristi se u dresuri markerom i služi da označimo trenutak kada je pas uradio nešto čime smo zadovoljni i da će zbog toga dobiti nagradu. O prednostima i nedostacima dresure klikerom možete pročitati ovde.

torbica za držanje poslastica

Nije neophodan deo opreme za dresuru, ali je vrlo korisna jer ne moramo držati poslastice po džepovima ili kesicama. Kada nagrađujemo psa nakon što smo označili poželjno ponašanje klikerom ili rečju, trebalo bi što pre da mu damo nagradu, u roku od svega par sekundi. Zato bi torbica trebalo da bude lako dostupna i dovoljno velika da možemo brzo da zavučemo ruku u nju i uzmemo poslasticu za psa. Mogu se kupiti u radnjama za kućne ljubimce, ali se mogu i napraviti od starih farmerki, džepova od starih kabanica i sl.

poslastice

Kao što mi ne bismo radili besplatno celog života, jednako je nerealno očekivati da psi rade ono što im kažemo a da ih pritom nagradimo samo tapšanjem po glavi ili rečima. Vrlo su retki psi kojima su maženje i pohvala dovoljna nagrada za poslušnost. Iz tog razloga važno je nagrađivati ih onime što im je važno i što ih motiviše.

Ono što motiviše većinu pasa jeste hrana (jer svi psi pre ili kasnije ogladne), dok radne pse sa jakim lovačkim nagonom najviše motivišu igračke. Kod nagrađivanja hranom, najvažnije je otkriti koju poslasticu pas najviše voli, što se razlikuje od psa do psa. Neki će uraditi sve za kockicu kačkavalja, neki za viršle ili šunku, a ima i onih koji rade za kokice! Na nama je da otkrijemo šta ih motiviše i da to koristimo kao nagradu. Česta greška koju vlasnici prave je da za nagradu koriste granule kojima svakodnevno hrane svoje pse. Pse definitivno ne motiviše suva hrana koju jedu svaki dan i koja im je sigurno dosadila. Mnogo brži rezultati se postižu nagradama koje nisu uobičajene i koje će dobijati samo prilikom dresure. Bilo bi dobro da budu vlažne i imaju jak miris, i taman toliko velike da pas može da ih pojede sa malo ili nimalo žvakanja. Suvi pseći biskvit nije preporučljiv jer se dugo žvaće i mrvi, pa će pas njuškati zemlju tražeći mrvice umesto da bude usmeren na nas i ono što ga učimo. Nije loša ideja menjati poslastice s vremena na vreme da se pas ne bi navikao na ukus i izgubio motivaciju. Prednost ove metode je u tome što se može izvesti mnogo ponavljanja za kratko vreme, pa pas brže savladava novo ponašanje. Manji nedostatak je što se pas nakon nekog vremena zasiti, ili je nemotivisan ako je već sit.

igračke

Na naprednijem nivou dresure, naročito kod radnih pasa sa jakim lovačkim nagonom, mogu se koristiti igračke umesto hrane. Pomoću igračaka se dresiraju psi za otkrivanje eksploziva, nestalih ljudi, narkotika itd. Ovo je vrlo efikasan metod nagrađivanja psa jer je mnogo lakše stalno sa sobom nositi njegovu omiljenu igračku nego hranu, ali je vrlo važno da se igri pristupi na pravilan način i da se od početka utvrde pravila. Ukoliko je pas posesivan i ne želi da pusti igračku ili ne želi da je vrati nakon što mu je bacimo, onda je ipak bolje raditi dresuru pomoću hrane. Najveći nedostatak ovog načina nagrađivanja je što se ne može izvesti previše ponavljanja i što se pas mnogo više fizički zamori nego kada ga nagrađujemo hranom.

korpa za njušku

Korpe mogu biti metalne, kožne, plastične ili platnene. Koriste se u dresuri i rehabilitaciji pasa agresivnih prema ljudima ili životinjama da bi se sprečile povrede i da bi radna atmosfera bila opuštenija. Mogu se koristiti i kod pasa koje je teško odučiti da jedu hranu sa ulice. Potrebno je imati na umu svrhu korišćenja korpe i izabrati korpu pravog oblika i veličine. Takođe je važno naučiti psa da je stavljanje korpe uvod u pozitivno iskustvo (dobro je staviti korpu pred izlazak napolje, pre hranjenja itd) da je ne bi doživljavao kao kaznu.