facebook sharetwitter shareemail share

najvažnije komande

Po mom skromnom mišljenju, postoje tri kategorije važnosti komandi kojima bi vlasnik trebalo da nauči svog psa. Samo bi trebalo imati na umu da vaspitanje prethodi dresuri i da je važno izgraditi dobar odnos, pun poverenja, pre nego što započnemo dresuru. Pas nas mora prihvatati kao fer, zabavnog i dobronamernog vođu koji uvek ima na umu dobrobit svih članova čopora. Tada dresura postaje laka i zabavna i za vlasnika i za psa, a poslušnost prirodna i bez prinude.

U prvu kategoriju spadaju tri najvažnije komande koje nam daju osnovnu kontrolu nad psom i mogu mu čak i spasiti život u potencijalno opasnim situacijama. Te komande su:

Komanda „dođi“ je najvažnija od svih, jer pomoću nje možemo da psa dozovemo sebi i da ga udaljimo od potencijalno opasnih situacija, poput tuče pasa ili prometne ulice.

„Fuj“ je izuzetno važna komanda, naročito kod nas gde je trovanje pasa česta pojava. Čak i kad ne bi bilo otrova, pas koji voli da jede sve i svašta sa zemlje može pojesti nešto što će mu ozbiljno ugroziti zdravlje – lego kockicu, lopticu za stoni tenis i sl.

„Stani/Čekaj“ je vrlo korisna komanda kada moramo nešto brzo da obavimo pa ne želimo da psa vodimo sa sobom. Ja je lično koristim kada šetam svog psa bez povoca, da mogu da je zaustavim na pešačkom prelazu, kada prolazimo kroz gužvu itd.

U drugu kategoriju spadaju ostale komande, poput „sedi“, „lezi“, „pored“ itd. Među njima najvažnija je „pored“ jer uči psa da hoda pored nas bez vučenja povoca. Pritom ne mislim da „pored“ koje rade službeni ili psi koji se takmiče u poslušnosti, gde rame mora biti u liniji sa nogom vlasnika, već nešto ležernije „pored“, gde je dovoljno da pas bude u našoj blizini, možda korak ispred ili iza nas. „Sedi“ i „lezi“ su korisne jer nam omogućuju da psa trenutno stavimo pod svoju kontrolu. Kada psa učimo ovim komandama, mnogo je lakše naučiti ga da sedne, jer je ležanje položaj potčinjenosti, pa moramo biti pažljivi da ne primoravamo već plašljivog ili dominantnog psa u potčinjeni položaj. Plašljivi pas se može slomiti i postati još uplašeniji, dok dominantni pas može pružati otpor ili čak ujesti. Zato je najbolje ovu komandu učiti pozitivnom metodom i kroz igru, koje će plašljivom psu podići samopouzdanje, a dominantnom oduzeti oštrinu.

Kod učenja komandi, moramo uzeti u obzir genetski sklop psa, odnosno sa kojim ciljem je odgajan. Ovčare ćemo lako naučiti da idu uz nogu, da sednu i legnu, dok će to daleko teže ići sa, recimo, haskijem ili nekom od lovačkih rasa. Moja Marta je, rekao bih, mešanac nekog ptičara ili dalmatinca i još nečega. Iako sam je naučio da ide pored noge, svestan sam da joj to nije prirodno ponašanje pa to tražim od nje samo kada prelazimo ulicu ili se krećemo kroz gužvu. U svim ostalim situacijama je puštam da ide ispred mene i njuška, u skladu sa njenom prirodom.

učenje trikova

Neki dreseri smatraju da je učenje trikova besmisleno jer nema praktičnu primenu u stvarnom životu. Međutim, ja smatram da je učenje trikova izuzetno važno i da mnogo može doprineti poslušnosti i kada su osnovne komande u pitanju. Učenje trikova je zabavno i za psa i za vlasnika, pa je samim tim i atmosfera prilikom dresure mnogo opuštenija. Ovo doprinosi jačanju veze između vlasnika i psa, a s obzirom da se po pravilu trikovi uče pomoću nagrada, pas uči da je slušanje vlasnika pozitivno iskustvo koje donosi zadovoljstvo. Naravno, vlasnik bi trebalo da i druge komande podučava pomoću nagrada i motivacije, jer u suprotnom možemo imati psa koji izvodi sve vrste trikova koje je učio pomoću nagrade, ali neće da izvede neke od osnovnih komandi jer ih je učio pomoću prinude. Sva pravila koja važe za opšte komande važe i za učenje trikova: postupnost, doslednost, pravovremenost...