facebook sharetwitter shareemail share

metode dresure

negativna/averzivna metoda

Negativna, odnosno averzivna metoda (takođe poznata i kao tradicionalna metoda) – zastareli i prevaziđeni način dresure koji se zasniva na upotrebi sile i dominacije nad psom i pokazivanja „ko je gazda“. Do pre trideset godina ovo je bio preovlađujući način dresure, koji je proistekao iz vojne i policijske dresure službenih pasa od kojih se očekuje apsolutna poslušnost i pouzdanost u svim situacijama. Pas dresiran ovom metodom uglavnom sluša iz straha od kazne i komande izvršava bez entuzijazma i energije. Mnogi vlasnici i dreseri još uvek primenjuju ove metode pod izgovorom da je upotreba nagrada u dresuri vid podmićivanja psa i da nije realno očekivati da uvek imamo hranu pri ruci kada psu damo komandu. Oni ne poznaju najosnovnije principe klasičnog uslovljavanja i ovakvim pristupom mogu trajno narušiti odnos sa psom. Iako donosi rezultate, averzivna metoda dresure je nepotpuna jer koristi samo dva od četiri kvadranta operantnog uslovljavanja – negativno potkrepljenje i pozitivnu kaznu.
Primer ovakve dresure je stari način učenja psa da sedne: izgovorimo komandu, podignemo povodac sa davilicom dok istovremeno drugom rukom psu pritiskamo kukove i spuštamo ga u sedeći položaj. Ubrzo pas nauči da je bolje da što pre sedne kako bi izbegao neprijatni osećaj davljenja i pritiska na kukove. Iako ova metoda ima svoju primenu u određenim, veoma retkim situacijama, bilo bi dobro izbegavati je kao glavni metod obuke.

pozitivno potkrepljenje

Pozitivno potkrepljenje (engl. Positive reinforcement) – najnoviji trend u dresuri. Zasniva se na nagrađivanju psa svaki put kad posluša komandu. Vrlo je blag metod koji stvara izuzetno pozitivnu atmosferu prilikom dresure, što učvršćuje povezanost psa i vlasnika. U današnje vreme postoji čitava struja isključivo pozitivnih dresera koji ne veruju u korekciju nepoželjnog ponašanja, već u preusmeravanje ka željenom ponašanju. Većina vlasnika, veterinara i ljudi koji se bave zaštitom i dobrobiti životinja smatra da je ovo idealna metoda dresure jer ne koristi korekcije ili prinudu. Oni veruju da je ovo jedini ispravan način da se dresira pas, i da je upotreba bilo koje vrste korekcije nasilje nad psom.

Iako postoje psi koje je moguće dresirati isključivo pozitivnom metodom, to je zaista mali procenat. Faza učenja se svakako radi pomoću nagrađivanja, ali verujem da je svakog psa u nekom trenutku u životu neophodno korigovati u manjoj ili većoj meri. Pritom naglašavam reč korigovati a ne kazniti jer kazna uglavnom proističe iz uzburkanih emocija i frustracija, i često je mnogo oštrija nego što je potrebno. Pozitivna metoda ima mnogo prednosti, ali i nekih nedostataka, jer se i ona zasniva na samo dva kvadranta operantnog uslovljavanja: pozitivnom potkrepljenju i negativnoj kazni. To u prevodu znači da psa nagrađujemo za poslušnost i da mu uskraćujemo nagradu za neposlušnost. Međutim, ovde se javlja nekoliko problema:
1) Šta uraditi kada pas nađe neku aktivnost koja donosi više zadovoljstva od nagrade hranom ili igračkom (tzv. samonagrađujuće aktivnosti - jurenje mačaka, automobila itd.) i kada mu ništa ne znači što smo mu uskratili nagradu?
2) Pas nenaviknut na makar blagu korekciju od samog početka neće biti naviknut na stres i neće biti u stanju da se izbori sa stresom kada jednom bude prinuđen da se suoči s njim.
3) Dešava se da pas izgubi poverenje u vlasnika ili ga čak i ujede kada ovaj naprasno uvede korekcije nakon što ga je dresirao isključivo pozitivnom metodom, jer je prekršio dogovor po kojem su do tada funkcionisali.
Zato smatram da je najbolje i najbliže stvarnom životu ukoliko se koristi tzv. balansirani, odnosno motivacioni metod dresure.

motivacioni metod

Motivacioni metod dresure, takođe poznat i kao balansirani ili kombinovani metod, koristi sva četiri kvadranta operantnog uslovljavanja. Prvenstveno se zasniva na nagrađivanju poželjnog i blagoj korekciji nepoželjnog ponašanja. Nagrađivanje i motivacija se koriste u 80-90% situacija, dok se u preostalih 10-20% koristi korekcija, prvenstveno kada pas odbije da izvrši komandu koju zna ili kada se ponaša neprihvatljivo. Kombinovani metod uči psa da razlikuje poželjno ponašanje od nepoželjnog i uči ga da nas prihvati kao vođu čopora koji je zabavan i dobar, čvrst kada je potrebno, ali iznad svega fer. Takođe, ovaj metod uči psa disciplini i privikava ga na blagi stres od samog početka, što će ga očvrsnuti i sprečiti veći šok kada se u budućnosti nađe u nekoj stresnoj situaciji. Po pravilu, pas će se u takvoj situaciji okrenuti vlasniku i zatražiti zaštitu ili smernice od njega, što je upravo ono što dresurom i želimo da postignemo. Motivacioni metod je najprimenljiviji u najvećem broju slučajeva i po mom skromnom mišljenju najbolje priprema psa za život u stvarnom svetu. Najvažnija stvar kod ove metode je naći ono što motiviše našeg psa i koja je donja granica korekcije na koju reaguje a da se pritom ne uplaši ili isključi usled prevelikog stresa.