facebook sharetwitter shareemail share

klasično i operantno uslovljavanje

Dva glavna stuba dresure i rada sa psima uopšte jesu klasično i operantno uslovljavanje. Nećemo previše ulaziti u naučna objašnjenja ovih termina, ali ćemo probati da ih pojasnimo kroz primere.

Klasično uslovljavanje: nesvesna refleksna reakcija na neki nadražaj. Pokušaću da u najkraćim crtama i ne ulazeći u detalje prepričam kako je ruski naučnik, Ivan Pavlov, otkrio uslovni refleks kod pasa. On ih je uslovio da povežu zvuk zvona sa dobijanjem hrane tako što bi prvo zazvonio, a zatim im dao hranu. Posle nekog vremena, psi bi počeli da pojačano luče pljuvačku na sam zvuk zvona, bez obzira da li bi nakon toga dobili hranu ili ne. Ova reakcija se zove uslovni refleks i jednom kada se razvije, potpuno je van svesne kontrole psa. U dresuri se klasično uslovljavanje koristi kao temelj na koji se kasnije nadovezuje operantno uslovljavanje.

Operantno uslovljavanje: vrsta uslovljavanja u kojoj pas svojim ponašanjem može da menja okolnosti u kojima živi. Operantno uslovljavanje se temelji na potkrepljenju ponašanja (engl. Reinforcement) i kazni (engl. Punishment). Potkrepljenje/podsticanje znači da postoji veća verovatnoća da se neko ponašanje ponovi u budućnosti, dok kazna dovodi do sve ređeg ponavljanja i naposletku i iskorenjivanja nekog ponašanja. Postoje pozitivno i negativno potkrepljenje i pozitivna i negativna kazna, pri čemu termini pozitivno i negativno ne znače dobro ili loše, već samo da se neki stimulus dodaje ili oduzima u cilju promene ponašanja.

Uspešna dresura podrazumeva upotrebu sva četiri kvadranta u manjoj ili većoj meri. O primeni klasičnog i operantnog uslovljavanja biće više reči kada budemo pričali o metodama dresure.