facebook sharetwitter shareemail share

dresura markerom – kliker dresura

U poslednjih nekoliko godina dresura klikerom, odnosno markerom postala je vrlo popularna. Neki čak idu toliko daleko da tvrde da je bez klikera dresura praktično nemoguća. Pozitivna i motivaciona metoda dresure se u celosti zasnivaju na upotrebi markera/klikera, dok je averzivna metoda koristi samo u tragovima. Marker dresura je korisna i primenljiva bez obzira na to koji su nam ciljevi dresure, i može se vrlo uspešno koristiti i za vaspitanje i socijalizaciju pasa. Ovde ćemo pokušati da ukratko pojasnimo šta je marker dresura i kako funkcioniše, kao i da objasnimo koje su joj prednosti i nedostaci.

U dresuri, najvažnije je od svega imati jasan metod komunikacije koji nam omogućuje da psu saopštimo šta želimo i da li smo zadovoljni onime što je uradio. Kliker/marker dresura nam omogućuje upravo to. Kliker je mala plastična kutija sa metalnom pločicom koja proizvodi jedinstveni zvuk „klik“ kada se pritisne. Ovaj zvuk služi da označi tačan trenutak kada je pas uradio nešto što se nama dopada. Zamislite da je kliker fotoaparat kojim slikamo trenutak kada je pas uradio nešto što želimo da ga naučimo. Tri stvari su ključne kod upotrebe klikera: pravovremena reakcija, nagrada koja prati zvuk i doslednost.

Rad sa klikerom počinje tzv. punjenjem markera. Punjenje markera je klasično uslovljavanje psa da poveže da je zvuk klikera uvek propraćen nagradom. Procedura je jednostavna – pritisnemo kliker i proizvedemo zvuk i odmah nakon toga pas dobije komadić hrane. Ovo se ponovi deset ili dvadeset puta, a ceo postupak ponovimo nekoliko puta na dan. Pritom psu ne dajemo nikakvu komandu, već ga jednostavno navikavamo da dobija hranu svaki put kad čuje taj zvuk. Vrlo brzo pas će biti klasično uslovljen, i tada možemo preći na drugu fazu, a to je dresura pomoću operantnog uslovljavanja. Taj proces najbolje ćemo objasniti konkretnim primerom. Uzmimo za primer komandu „sedi“: čim pas zadnjicom dodirne zemlju, mi označimo taj trenutak klikerom i nakon toga ga nagradimo. Ovde je mnogo važnije pravovremeno označiti trenutak („fotografisanje“ trenutka) nego odmah dati nagradu, iako bi bilo idealno da nagrada stigne u roku od par sekundi nakon zvuka. Ubrzo pas shvata da je ono što je radio u trenutku koji smo označili radnja koja donosi nagradu i stoga su veće šanse da će je ponoviti u budućnosti – pozitivno potkrepljenje.

Kliker metoda je samo jedan način dresure markerom. Marker je, jednostavno rečeno, bilo koji zvuk ili gest kojim označavamo trenutak u kojem je pas izveo ono što smatramo poželjnim. Marker može biti zvuk klikera, ali i bilo koja reč, zvuk, ili pokret (markiranje pokretom se naročito koristi u dresuri gluvih pasa).

Treća komponenta marker dresure, pored pravovremenosti i pozitivne asocijacije, jeste doslednost. Marker koji koristimo mora biti uvek isti, inače će pas biti zbunjen i neće razumeti šta pokušavamo da mu kažemo. Upravo je to najveća prednost klikera – zvuk koji proizvodi uvek je isti i stoga je psu uvek jasno šta mu poručujemo. Međutim, ova metoda ima i neke nedostatke, zbog čega se mnogi dreseri radije opredeljuju da koriste reč kao marker. Glavni nedostatak klikera je u tome što se može dogoditi da su nam ruke zauzete i da fizički nismo u stanju da pritisnemo kliker – u jednoj ruci držimo povodac, u drugoj možda poslastice za psa, ili ključeve, mobilni telefon itd. Drugi nedostatak je u tome što neki ljudi prirodno nemaju dobru telesnu koordinaciju i reflekse i često kasne sa reakcijom i označavaju pogrešan trenutak. Iako se ovo može popraviti vežbom, mislim da je mali broj onih koji će vežbati pravovremenu reakciju klikerom u slobodno vreme. Iz tog razloga ja radije koristim i preporučujem korišćenje reči kao marker.

korišćenje reči kao markera

Principi korišćenja reči umesto klikera su isti: pravovremenost, pozitivna asocijacija i doslednost. Prvo radimo punjenje markera, isto kao i sa klikerom: izaberemo JEDNU reč koju ćemo koristiti kao marker, i trudimo se da je uvek izgovorimo identično – ista reč, ista intonacija – i svaki put kad je izgovorimo, pas dobije komadić hrane. Trebalo bi da je izgovorimo veselo i sa entuzijazmom, visokim glasom, kako bismo psu jasno poručili da smo zadovoljni njegovim ponašanjem. Nakon faze punjenja markera, koristimo tu reč kao što bismo koristili i kliker, i dalje se trudeći da je uvek izgovaramo na isti način i u pravom trenutku. Prednost ovog načina je u tome što uvek možemo da upotrebimo svoj glas i uglavnom mnogo brže i preciznije nego kliker. Najveći problem u vezi sa korišćenjem markiranja rečju je što je muškarcima često teško da koriste veseo i piskav glas, i u tom slučaju je bolje da umesto glasa koriste kliker.

Reč koju ćemo koristiti kao marker može biti bilo koja. Postoje dva glavna tipa markera: pozitivni - za ponašanje koje nam se dopada i koje hoćemo da ohrabrimo i negativni - za ponašanje koje nam se ne dopada i želimo da se pas ispravi i ponudi željeno ponašanje. Ja lično koristim i treći marker, kojim označavam radnju za koju želim da potraje sve dok psu ne dam voljno.

Ove tri reči sasvim su dovoljne za savršenu komunikaciju sa psom koja omogućuje da pas u svakom trenutku zna šta se očekuje od njega i da li je to uradio kako treba ili ne, i pomoću njih možemo ga naučiti praktično sve što poželimo.