facebook sharetwitter shareemail share

kako izabrati dresera

Ovo je vrlo važno pitanje, i pre nego što upišete svog psa u školu dresure, bilo bi dobro da razmotrite više opcija i da se raspitate koje metode dresure koriste. Pre svega, trebalo bi da znate šta vi tačno želite da dobijete dresurom. Zatim saznajte kakav je njihov pristup dresuri: da li samo oni rade sa psom ili je i vlasnik uključen u obuku? Koju metodu koriste: samo pozitivnu, averzivnu ili kombinovanu? Da li svakodnevno vodite psa kod njih, da li ga ostavljate na dresuri kod njih ili možda oni dolaze kod vas kući? Da li rade individualno ili u grupi? Zamolite ga da posmatrate kako radi sa nekim psom, svojim ili od klijenta, ako je moguće. Ako odbije iz bilo kog razloga, predlažem da nastavite svoju potragu.

Kada pronađete onog koji odgovara vašim željama i zamislima, sledi najvažnija procena: kako psi reaguju na njega: da li su veseli i puni entuzijazma dok rade sa njim ili su nesigurni i plašljivi. Obratite pažnju kakav mu je ton dok daje komande: da li je strpljiv i vedar ili je nervozan i očekuje da pas odmah sve shvati i izvede savršeno. Ako je moguće, procenite kakav odnos ima sa svojim psom. Neka vam merilo bude ona biblijska: „Po plodovima njihovim poznaćete ih.“ Ako vam se ne sviđa kakav je odnos između njega i njegovog psa, ili psa sa kojim je imao čas, tražite dalje. Dobar dreser pre svega ima dobar odnos i sa svojim i sa psima svojih klijenata. U rukama dobrog dresera psi ŽELE da uče nove komande i rado ga slušaju. Razmišljajte o ovome kao o upisu deteta u školu: za svoje dete ne želimo nastavnika koji je samo strog i teži rezultatima čak i po cenu da ga se učenici plaše ili da mrze njegov predmet, već onog koji se trudi da motiviše učenike da žele da uče.

Ima mnogo i vlasnika i dresera čiji su psi poslušni, ali govorom tela jasno pokazuju da je to iz straha od kazne. Ovi ljudi po pravilu daju komande vičući ili pretećim tonom, a psi izvršavaju komande podvijenog repa, spuštenih ušiju i pogleda punog strepnje. Znam nekoliko ljudi čiji se psi od straha upiške kada samo viknu na njih. Ovo me jako pogađa i više puta sam ulazio u sukobe sa vlasnicima koji su fizički kažnjavali svoje pse (mada je bolji izraz „iskaljivali bes“), čak i u situacijama kada bi se njihov pas ponašao agresivno prema mome psu. Zapravo, vrlo je verovatno da je ta agresivnost bila direktna posledica takvog tretmana od strane vlasnika.

Iako su ovo ekstremni primeri loših vlasnika i dresera, važno je znati da i takvi postoje i da vrlo često neštedimice dele savete o dresuri i odgoju pasa. Predlažem da ovakve ljude zaobilazite u širokom luku. Ako već nekoga pitate za savet ili pomoć, bez obzira da li je u pitanju dreser ili vlasnik, glavno pravilo je: pitajte samo one koji sa svojim psom imaju odnos kakav i vi želite da razvijete i čiji se psi ponašaju onako kako biste i vi voleli da se vaš pas ponaša.